Blog Image

Родослов Девића

У истрази поријекла Девића

Родословна књига

Биографија: Вујица Ћетков

Вујица Ћетков Posted on Sun, November 01, 2020 22:45

Најмлађи Ћетков син, Вујица (рођен 1730-их).

© Кућа књига Девић, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com



БИБЛИОТЕКА КУЋЕ КЊИГА ДЕВИЋ

Књиге о Девићима Posted on Fri, March 09, 2018 22:49



I:

Главни наслов: Безгробна војска Васојевића ;
Први податак о одговорности: Бранко Глоговац ;
Други и сљедећи подаци о одговорности: [илустрације Јован Богићевић] ;
Мјесто издавања: Београд ;
Издавач: аутор ;
Година издавања: 1996. ;
Мјесто штампања: Земун ;
Штампарија: А-С Дело ;
Ознака грађе и опсег: 136 стр. ;
Друге материјалне појединости: илустр. ;
Димензије: 21 цм ;
Напомена: Тираж 1000. ;
Предметна одредница – тематска: Четници ;
Васојевићи ;
1941.-1945. ;
УДК: 940.531.63(497.16) ;
Презиме: Глоговац ;
Име: Бранко .

II:

Главни наслов: НЕПРИЈАТЕЉИ СА СВИХ СТРАНА – Лично искуство, одјеци и утисци ;
Први податак о одговорности: Милија М. Лашић – Васојевић ;
Други и сљедећи подаци о одговорности: ;
Мјесто издавања: Андријевица;
Издавач: Публицум – Андријевица ;
Година издавања: 1993.;
Мјесто штампања: ;
Штампарија: ;
Ознака грађе и опсег: 437 стр. ;
Друге материјалне појединости: српски – ћирилица;
Димензије/ Формат књиге: 240 x 170 ;
Напомена: Тираж ;
Предметна одредница – тематска: Четници ;
Васојевићи ;
1941.-1945. ;
УДК: ;
Презиме: Лашић – Васојевић ;
Име: Милија Марков .

III:

Главни наслов: Опраштања није било ;
Први податак о одговорности: Михаило Лалић ;
Други и сљедећи подаци о одговорности: ;
Мјесто издавања: Београд ;
Издавач: СКЗ ;
Година издавања: 1994. ;
Мјесто штампања: ;
Штампарија: ;
Ознака грађе и опсег: стр. ;
Друге материјалне појединости: ;
Димензије: цм ;
Напомена: Тираж ;
Предметна одредница – тематска: Приповјетке ; Партизани/Четници ;
1941.-1945. ;
УДК: ;
Презиме: Лалић ;
Име: Михаило .

IV:

Главни наслов: Дробњаци, племе у Херцеговини : порекло, прошлост и етничка улога у нашем народу ;
Први податак о одговорности: ;
Други и сљедећи подаци о одговорности: ;
Мјесто издавања: Београд : [с.н.] ;
Издавач: ;
Година издавања: 1930. ;
Мјесто штампања: ;
Штампарија: ;
Ознака грађе и опсег: стр. ;
Друге материјалне појединости: ;
Димензије: цм ;
Напомена: Тираж ;
Предметна одредница – тематска: Етнологија ;
УДК: 39 ;
Презиме: Лубурић ;
Име: Андрија .

V:

Главни наслов: ;
Први податак о одговорности: ;
Други и сљедећи подаци о одговорности: ;
Мјесто издавања: ;
Издавач: ;
Година издавања: ;
Мјесто штампања: ;
Штампарија: ;
Ознака грађе и опсег: стр. ;
Друге материјалне појединости: ;
Димензије: цм ;
Напомена: Тираж ;
Предметна одредница – тематска: ;
УДК: ;
Презиме: ;
Име: .

Остале вриједне књиге/

– Вешовић, Др. Радослав. Племе Васојевићи: у вези са историјом Црне Горе и племенским животом сусједних брда, Државна штампарија, Сарајево, 1935. г. ;
– Глушчевић, З.: Окултна моћ. 1. изд. Библиотека Душа и култура. «Просвета», Ниш, 2001. ISBN 8674555012 ;
– Ђурђић, Тихомир. Истином сам пркосио рђавој стварности, Српска реч, Београд, «Euro grafie», Горњи Милановац, 1995. ;
– Караџић, С.; Шибалић, В.: Дробњак — породице у Дробњаку и њихово поријекло. (Дробњак, Језера, Ускоци и Шаранци). 2. изм. и доп. изд., Стручна књига, Београд 1997. ;
– Томић, С.: Дробњак. Пива. Бањани. (Библиотека Фототипска издања). ЦИД, Подгорица 2000. ISBN 8649501117 ;
– Церовић, Вуксан. Косово контрареволуција која тече, Београд, 1989., YA.1991.b.1129 ;
– Шалипуровић, Вукоман. Окица Глушчевић, «Нолит», Београд 1981. ;

© Кућа књига Девић, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com



У ИСТРАЗИ ПОРИЈЕКЛА…

О Девићима Posted on Tue, February 28, 2017 21:44

Моја жеља је да напишем једну скромну  братственичку књигу о поријеклу Девића. Моја родбина, по очевој страни, настањена је у Доњој Ржаници код Берана, Црна Гора.

Постоје разне теорије и верзије о нашем поријеклу: неки кажу да потичемо од девет дјева или боље речено од девет војвода-попова (још у вријеме доласка Турака у наше крајеве), да припадамо Дробњацима и да смо од Церовића (Новице Церовића) пријешли у шекуларске Девиће.

Неки чак веле да смо Васојевићи. Не може никако бити, јер Васојевићи припадају другој хаплогрупи – тј. Е1б1б, као и Церовићи – И1 (Порекло.рс). Прије би било да смо Церовчани (Богићеве потомке управо зову Церовчани или Богићевићи), јер и они и ми припадамо хаплогрупи И2а1б, тј. Морачко-Ровачким братствима – потомство Гојака Никшина (Булатовићи, Влаховићи, Срезојевићи, итд.).

По најновијим потврђеним ДНК-налазима, добијених преко Српског ДНК-пројекта, имамо блиске везе с Врањешима и пивљанским родовима. То нас повезује с братучедима Баја Пивљанина – тј. Драгојла Николића. А наш Ћетко је управо из те јуначке куће. Ту убрајају и Делетиће и Пековиће.

По новим сазнањима преко литературе, подударајући се с древним сказањима, потичемо од славног војводе-стратеге Бранила-Хамзе Вајмеше Кастриоте, нећака Ђурђа Скендербеговог. Предање код Кастриота вели да су старином од братства Ћуда, а код самих Ћуда живи и те како легенда да су од Ср(е)зентића и Никшићког племена, тј. припадају хаплогрупи И2а1б.

Сензационално откриће преко Бошњачког ДНК-пројекта нас крвно повезује и с муслиманским родовима, међу њима угледним Курт-ћехајићима. Ћетков четврти син се, изгледа, звао Вук — али у српској литератури ”му се губи сваки траг”. Интересантно је истакнути у овом контексту да ријеч Курт на турском значи ”Вук”, а ћехаја ”старјешина”. Значи, Ћетков најстарији син би требало да је био старјешина склонивши се с породицом у Бијело Поље послије примања ислама.

Да ли посједујете неки материјал о Девићима? Да ли знате нешто више о њима? Покојни дједа Ново је написао једну свеску-бељежницу давне 1977. под насловом «Прибелешке за браственике дробњачког племена» о нашем поријеклу. Свака му част! Што се тиче ове свеске могу рећи да се планира њено штампање у књижном формату, ако Бог да. У бељежници је дат и родослов Девића. Бељежницу можете пронаћи преко сљедеће везе, тј. преко Дигиталне библиотеке портала Порекло: Ново Девић – Прибелешке за братственике дробњачког племена.

Писало се доста о Девићима. Много од тога је заборављено. Сврха пројекта је да се сачува барем нешто од наше богате породичне историје, нашег културног блага.

Мој дјед, чији сам имењак, Љубомир Новице Девића (1907.-1944.), стријељан је 1944. а о њему сам сазнао из књиге Михаила Лалића Опраштања није било (СКЗ, Бгд 1994.), у приповјетци “Шала” (стр. 256-264), која је посвјећена моме дједу.

Постоји и друга верзија о дједовој смрти за коју неки кажу да је вјеродостојнија. Можда. Вјерујем да се истина ту негдје крије. То је књига НЕПРИЈАТЕЉИ СА СВИХ СТРАНА – Лично искуство, одјеци и утисци аутора Милије М. Лашића – Васојевића, брат комаданта Лашића.

У књизи Безгробна војска Васојевића од преминулог писца Бранка Глоговца, на страницама 81-86, на којима се помињу становници нашег села Доња Ржаница помињу се поред дједа Љубе и Девићи Радомир, Радош и Рајко.

Био бих Вам пуно захвалан за све подробније информације,

са вјером у Вас,

drac Љубомир Т. Девић Косарић-Лијовић Вајмеш, оснивајући предсједник

Културног клуба стваралаца “Кућа књига Девић”

http://www.kosoric-lijovic.com/index2.html

е-пошта: ljubomir.t.devic@gmail.com

Малме-Беране, 1. новембар 2020. године

 

Сва права задржана © КУЋА КЊИГА ДЕВИЋ, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com



Презиме Девића

О Девићима Posted on Tue, February 28, 2017 21:18

ОДАКЛЕ СУ ДЕВИЋИ ДОБИЛИ СВОЈЕ ПРЕЗИМЕ?

«(…) Уз помоћ Насера одат ћемо тајну имена Девићи: још у вријеме доласка Турака у наше крајеве, Голијом је бјежао караван од девет дева, са златним товаром. Ту негдје у долини гдје се сада налазимо деве су због лошег пута пале и више се никада нису устале, па је по њима заселак добио и име. Благо никад није нађено, али зато ни пут до данас није доведен у некакав ред. Руку на срце, није много времена ни прошло, тек пет-шест стољећа!»

Извор: arena, ljeto 1979.

Сва права задржана © Кућа књига Девић, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com



ТОПОНИМИ

О Девићима Posted on Tue, February 28, 2017 21:15

Топоними с обзиром на Дјевицу, Дјеву.

У Србији: Девана, Девици, Девица – више пута, Дивич, Девча, Г.Д. Девча, Г.Д. Девање; Ђевички поток, Девајска р., Девичка шума, Дева, Девићи, Дивичњак, Девичњак, Девча, Дивинац, Девотин, Девино брдо, Деваје, Девље, Девчанска р, Девчански п., Девовићи;

у Црној Гори: Дивци, Девић Бор, Рт Девиштење, Девич Кам., Девич Стијена, Ђевојачка глава;

у Македонији: Девич, Дивчи глава, Девча, Деваје, Дева, Кар Дева, Дивиче, Дивице, Девич, Девија бајир;

у Босни и Херцеговини: Дивич, Девица, Девичина гл; Девина пл., Девички поток, Г.Д. Девање, Дијева, Дијевчово бр., Девићи, Дивиница, Ђевич кам., Ђевички п., Девице, Дивин, Дивина глава, Невјестина гл, Дјевојачке Стијене;

у Словенији: Девин, Девча, Девце, Девјак, Девице, Девница, Девница р., Девина, Девиншчина, Девица Марија;

у Хрватској: Девница, Девинка, Девић. бр., Девич Долац, Дивич, У. Девич драга, В. М. Дивич, Девчић Драга, Девчић, Девчићи, Девичина Гл., Девчић гл., Подевчево, Девићи, Дивицјак, Дивичина стијена;

у Бугарској: Девинъ (планина), Девино, Дъвачино, Девенци, Девинска река, Девня, Гара Девня, Ръка Девня, Девене, Девиче поле.

У Чешкој: Девин – у Прагу над Влтавом, Девин – у Хебеу, Девин – близу ушћа Мораве у Дунав; Девин на Дунаву у Словачкој. Девичја планина близу Смоленска у Русији, Девична планина у Трипољу и Девичја гора у Сахновке.

Извор: ”Српска митологија” и ”Митологија култура цивилизација” Сретена Петровића.

Сва права задржана © Кућа књига Девић, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com



Томислав Љ. Девић

Томислав Љубомиров Posted on Thu, April 30, 2015 13:30
СЈЕЋАЊЕ НА…/ IN MEMORIAM…


Име: Томислав Љ. Девић. Мјесто и година рођења: Беране – КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА, 1939. год. Живио до краја живота: у Арлеву, Шведска.

Сва права задржана © Кућа књига Девић, 2022.

ljubomir.t.devic@gmail.com

________________________________

ВИШЕ О ДЕВИЋИМА/
Девићи – Дробњаци или Васојевићи?
Књиге о Девићима
Кућа књига Девић
Ново Н. Девић
Породица Девић
Радош Н. Девић
Родослов Девића
Чланци из новина



Родослов Девића

Почетна Posted on Fri, August 08, 2014 14:52

По мушкој линији:

01. ОТАЦ
02. ДЈЕДА
03. ПРАДЈЕДА
04. ЧУКУНДЈЕДА
05. НАВРНДЈЕДА – БИЈЕЛА ПЧЕЛА
06. КУРЂЕЛ
07. АСКУРЂЕЛ
08. КУРЂУП
09. КУРЛЕБАЛО
10. КУРСУЛ
11. СУКУРДОВ
12. СУРДЕПАЧ
13. ПАРЂУПАН
14. ОЖМИКУР (ОМЖИКУР)
15. КУРАЈБЕР
16. ШАЈКАТАВА
17. БИЈЕЛИ ОРАО
18. СИВИ ХРОМИ ВУК
19. СУНЦЕ

  По женској линији:

01. МАЈКА
02. БАБА
03. ПРАБАБА
04. ЧУКУНБАБА
05. НАВРНБАБА – БИЈЕЛА ПЧЕЛА
06. КУРЂЕЛА
07. АСКУРЂЕЛА
08. КУРЂУПА
09. КУРЛЕБАЛА
10. КУРСУЛА
11. СУКУРДОВА
12. СУРДЕПАЧА
13. ПАРЂУПАН
14. ОЖМИКУРА (ОМЖИКУРА)
15. КУРАЈБЕРА
16. ШАЈКАТАВА
17. БИЈЕЛИ ОРАО
18. СИВИ ХРОМИ ВУК
19. СУНЦЕ

_____________________________________________________________

СВЕТОМИР Т. ДЕВИЋ 1974―1996.

ДРАГОМИР Т. ДЕВИЋ 1971―

ЉУБОМИР Т. ДЕВИЋ 1970― ТОМОВИ (ТОМИСЛАВА Љ. ДЕВИЋА, 1939—2006.)

_____________________________________________________________

ТОМИСЛАВ ЉУБОМИРОВ (ЉУБОМИРА Н. ДЕВИЋА, 1907―1944.)

ЉУБОМИР НОВИЧИН

НОВИЦА РАДУНОВ

РАДУН ПЕРУТИН

ПЕРУТА ВУКСАНОВ

ВУКСАН ЈОВАНОВ

ЈОВАН/ ИВАН ВУЧИНИН

ВУЧИНА (Вулчина, Вучхина, Вучихна) ЋЕТКОВ» (најмање 2 сина: РАДОЊА «ВАЈМЕШ»-ЈОВАН)

ЂОРЂИЈЕ-ЂОРО «ЋЕТКО» ИЛИЈИН (4 сина: ВУК-СТАРЈЕШИНА (КУРТ-ЋЕХАЈА)-ВУЈКО–ВУЧИНА—-ВУЈИЦА)

ИЛИЈА II КОСОРИЋ-ЛИЈОВИЋ војвода-змај (посјечен 1705.; жена АНЂЕЛИЈА-ЈАНА/АНЂА, мајка ВИДОСАВА, сестра СТАМЕНА, отац РАДОВАН «РАДЕ», синчићи/близанци ОГЊЕН и СТРАХИЊА (?) —- ЂОРЂИЈЕ-ЂОРО «ЋЕТКО»)

Прстен-печат војводе Илије II.

МИЛОШ-БАССАРА (ЛИЈА)

ОТАШ КОСОРИЋ (17. вијек)

ИЛИЈА I КОСОРИЋ-ЛИЈОВИЋ

БОРИША

СТЕВАН/ СТЕФАН

МИРКО

ДРАКУЛЕ

ДЕСИМИР-ДЕСА

СИМЕУН (кнез-свештеник)

====================================================

Сродна братства по ДНК/ Хаплогрупа I2a1b, I2 > I-A1328:

Абаза
Алексић
Бабачић (мухамеданске вјере; Туцање/Петњица)
Бабић (слава: Ђурђевдан)
Бранковић (слава: Аранђеловдан)
Бувач (слава: Пантелијевдан)Будимир (слава: Аранђеловдан)
Врањеш (слава: Ђурђевдан)
Вукојевић (слава: Пантелијевдан)
Вученовић (слава: Пантелијевдан)
Гашић (слава: Никољдан)
Грачанин (слава: Аранђеловдан)
Девић (слава: Ђурђевдан; прислава Илиндан/ Никољдан)
Делић (слава: Јовањдан)
Ђурђевић (слава: Тривуњдан)
Ђурић (слава: Јовањдан)
Иљазовић (мухамеданске вјере; Бесник/Рожаје)
Кнежевић (слава: Никољдан)
Крејић (слава: Пантелијевдан)
Куртћехајић (мухамеданске вјере; Бијело Поље)
Лалић (слава: Јовањдан)
Маливук (слава: Пантелијевдан)
Милановић (слава: Аранђеловдан)
Николић (слава: ?)
Османовић (мухамеданске вјере; Калица/Петњица)
Пашалић (слава: Ђурђевдан)
Петровић (слава: Аранђеловдан)
Родић (слава: Аранђеловдан)
Рудић (слава: Пантелијевдан)
Стевановић (слава: Св. апостол Филип)
Ћирић (слава: Пантелијевдан)
Цикотић (православни/мухамеданске вјере; Трпези/Петњица)
Шекуларац (слава: Ђурђевдан)
Шијан (слава: Аранђеловдан)

Извори/

 

 

 

 

====================================================

“Ћетковићи, братство славног претка:
Од посинка Дашинога Ћетка.
Од њега је браство Ђоровићи
и честито племе Николићи
и јуначка кућа Делетићи. (…)” (стр. 230)

ИЗВОР: СВЕУКУПНА ИСТИНА О НАМА САБИЛА СЕ У СРПСКИМ ГУСЛАМА, Драгослав М. Брновић. Друштво српских гуслара ”Жича”, Краљево 2009.

pdf

====================================================

“Девић, доселили у Подкозарје из Далмације и Лике, а пре тога из Херцеговине. Девићи су доселили из Шекулара и славе Ђурђевдан.” ИЗВОР: https://sites.google.com/site/menicanin/vilus

====================================================

“У селу Лушчани постоји велик број презимена а основна (не у смислу најважнија) су она по којима се зову поједини дијелови (засеоци) а то су Миљевићи, Мишљеновићи, Дракулићи, Бановићи, Куколече, Бајловићи, Вилуси, Бркићи, Девићи, Цвијићи и др. (…)

На основу прикупљених сазнања закључио сам да је највећи број лушчанских породица (презимена) порјеклом из Билећских Рудина, подручја Столца, Требиња и Љубиња, гдје се и данас могу потврдити исти презименски облици. Интересантно би било да се провјери које породичне светце (крсно име) славе ове породице, пошто уколико се потврди да су исте то би са великом сигурношћу значило да су и истог поријекла. Насљедност и истрајност у очувању породичних слава код православних Срба свакако је један од ваљаних путоказа код утврђивања сродничких веза.

Наводећи ове четири области источне и јужне Херцеговине као најзначајније извориште и миграциону базу лушчанских породица не искључујем ни друге области Херцеговине, као и Црну Гору у данашњим границама из које су презимена Вилуси, Девићи, Бјелановићи и Цвијићи, који су такође преко Херцеговине кренули на свој пут ка новој постојбини. Кретање становништва из Херцеговине на запад најчешће је ишло преко Далмације и даље. За наше земљаке из породица Дракулић, Бркић, Мандић, Миљевић, Козић, Вучковић и Грубјешић (Грубјеша). Ово је био пут ка Банији који је водио преко Лике.”

ИЗВОР: “У Лугу сам се родио”, Бранко Крањаић; http://luscani-banija.com/u-lugu-sam-se-rodio/

====================================================

Етнички развитак горњег Полимља

https://eliber.me/wp-content/uploads/2019/12/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%95%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B5%D0%B3-%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B0.pdf

 

Кућа књига Девић © 2024.