Моја жеља је да напишем једну скромну  братственичку књигу о поријеклу Девића. Моја родбина, по очевој страни, настањена је у Доњој Ржаници код Берана, Црна Гора.

Постоје разне теорије и верзије о нашем поријеклу: неки кажу да потичемо од девет дјева или боље речено од девет војвода-попова (још у вријеме доласка Турака у наше крајеве), да припадамо Дробњацима и да смо од Церовића (Новице Церовића) пријешли у шекуларске Девиће.

Неки чак веле да смо Васојевићи. Не може никако бити, јер Васојевићи припадају другој хаплогрупи – тј. Е1б1б, као и Церовићи – И1 (Порекло.рс). Прије би било да смо Церовчани (Богићеве потомке управо зову Церовчани или Богићевићи), јер и они и ми припадамо хаплогрупи И2а1б, тј. Морачко-Ровачким братствима – потомство Гојака Никшина (Булатовићи, Влаховићи, Срезојевићи, итд.).

По најновијим потврђеним ДНК-налазима, добијених преко Српског ДНК-пројекта, имамо блиске везе с Врањешима и пивљанским родовима. То нас повезује с братучедима Баја Пивљанина – тј. Драгојла Николића. А наш Ћетко је управо из те јуначке куће. Ту убрајају и Делетиће и Пековиће.

По новим сазнањима преко литературе, подударајући се с древним сказањима, потичемо од славног војводе-стратеге Бранила-Хамзе Вајмеше Кастриоте, нећака Ђурђа Скендербеговог. Предање код Кастриота вели да су старином од братства Ћуда, а код самих Ћуда живи и те како легенда да су од Ср(е)зентића и Никшићког племена, тј. припадају хаплогрупи И2а1б.

Сензационално откриће преко Бошњачког ДНК-пројекта нас крвно повезује и с муслиманским родовима, међу њима угледним Курт-ћехајићима. Ћетков четврти син се, изгледа, звао Вук — али у српској литератури ”му се губи сваки траг”. Интересантно је истакнути у овом контексту да ријеч Курт на турском значи ”Вук”, а ћехаја ”старјешина”. Значи, Ћетков најстарији син би требало да је био старјешина склонивши се с породицом у Бијело Поље послије примања ислама.

Да ли посједујете неки материјал о Девићима? Да ли знате нешто више о њима? Покојни дједа Ново је написао једну свеску-бељежницу давне 1977. под насловом «Прибелешке за браственике дробњачког племена» о нашем поријеклу. Свака му част! Што се тиче ове свеске могу рећи да се планира њено штампање у књижном формату, ако Бог да. У бељежници је дат и родослов Девића. Бељежницу можете пронаћи преко сљедеће везе, тј. преко Дигиталне библиотеке портала Порекло: Ново Девић – Прибелешке за братственике дробњачког племена.

Писало се доста о Девићима. Много од тога је заборављено. Сврха пројекта је да се сачува барем нешто од наше богате породичне историје, нашег културног блага.

Мој дјед, чији сам имењак, Љубомир Новице Девића (1907.-1944.), стријељан је 1944. а о њему сам сазнао из књиге Михаила Лалића Опраштања није било (СКЗ, Бгд 1994.), у приповјетци “Шала” (стр. 256-264), која је посвјећена моме дједу.

Постоји и друга верзија о дједовој смрти за коју неки кажу да је вјеродостојнија. Можда. Вјерујем да се истина ту негдје крије. То је књига НЕПРИЈАТЕЉИ СА СВИХ СТРАНА – Лично искуство, одјеци и утисци аутора Милије М. Лашића – Васојевића, брат комаданта Лашића.

У књизи Безгробна војска Васојевића од преминулог писца Бранка Глоговца, на страницама 81-86, на којима се помињу становници нашег села Доња Ржаница помињу се поред дједа Љубе и Девићи Радомир, Радош и Рајко.

Био бих Вам пуно захвалан за све подробније информације,

са вјером у Вас,

drac Љубомир Т. Девић Косарић-Лијовић Вајмеш, оснивајући предсједник

Културног клуба стваралаца “Кућа књига Девић”

http://www.kosoric-lijovic.com/index2.html

е-пошта: ljubomir.t.devic@gmail.com

Малме-Беране, 1. новембар 2020. године

 

Сва права задржана © КУЋА КЊИГА ДЕВИЋ, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com