Родослов Девића

Моја жеља је да напишем једну скромну  братственичку књигу о поријеклу Девића. Моја родбина, по очевој страни, настањена је у Доњој Ржаници код Берана, Црна Гора.

Постоје разне теорије и верзије о нашем поријеклу: неки кажу да потичемо од девет дјева или боље речено од девет војвода-попова (још у вријеме доласка Турака у наше крајеве), да припадамо Дробњацима и да смо од Церовића (Новице Церовића) пријешли у шекуларске Девиће.

Неки чак веле да смо Васојевићи. Не може никако бити, јер Васојевићи припадају другој хаплогрупи – тј. Е1б1б, као и Церовићи – И1 (Порекло.рс). Прије би било да смо Церовчани (Богићеве потомке управо зову Церовчани или Богићевићи), јер и они и ми припадамо хаплогрупи И2а1б, тј. Морачко-Ровачким братствима – потомство Гојака Никшина (Булатовићи, Влаховићи, Срезојевићи, итд.).

По најновијим потврђеним ДНК-налазима, добијених преко Српског ДНК-пројекта, имамо блиске везе с Врањешима и пивљанским родовима. То нас повезује с братучедима Баја Пивљанина – тј. Драгојла Николића. А наш Ћетко је управо из те јуначке куће. Ту убрајају и Делетиће и Пековиће.

По новим сазнањима преко литературе, подударајући се с древним сказањима, потичемо од славног војводе-стратеге Бранила-Хамзе Вајмеше Кастриоте, нећака Ђурђа Скендербеговог. Предање код Кастриота вели да су старином од братства Ћуда, а код самих Ћуда живи и те како легенда да су од Ср(е)зентића и Никшићког племена, тј. припадају хаплогрупи И2а1б.

Сензационално откриће преко Бошњачког ДНК-пројекта нас крвно повезује и с муслиманским родовима, међу њима угледним Курт-ћехајићима. Ћетков четврти син се, изгледа, звао Вук — али у српској литератури ”му се губи сваки траг”. Интересантно је истакнути у овом контексту да ријеч Курт на турском значи ”Вук”, а ћехаја ”старјешина”. Значи, Ћетков најстарији син би требало да је био старјешина склонивши се с породицом у Бијело Поље послије примања ислама.

Да ли посједујете неки материјал о Девићима? Да ли знате нешто више о њима? Покојни дједа Ново је написао једну свеску-бељежницу давне 1977. под насловом «Прибелешке за браственике дробњачког племена» о нашем поријеклу. Свака му част! Што се тиче ове свеске могу рећи да се планира њено штампање у књижном формату, ако Бог да. У бељежници је дат и родослов Девића. Бељежницу можете пронаћи преко сљедеће везе, тј. преко Дигиталне библиотеке портала Порекло: Ново Девић – Прибелешке за братственике дробњачког племена.

Писало се доста о Девићима. Много од тога је заборављено. Сврха пројекта је да се сачува барем нешто од наше богате породичне историје, нашег културног блага.

Мој дјед, чији сам имењак, Љубомир Новице Девића (1907.-1944.), стријељан је 1944. а о њему сам сазнао из књиге Михаила Лалића Опраштања није било (СКЗ, Бгд 1994.), у приповјетци “Шала” (стр. 256-264), која је посвјећена моме дједу.

Постоји и друга верзија о дједовој смрти за коју неки кажу да је вјеродостојнија. Можда. Вјерујем да се истина ту негдје крије. То је књига НЕПРИЈАТЕЉИ СА СВИХ СТРАНА – Лично искуство, одјеци и утисци аутора Милије М. Лашића – Васојевића, брат комаданта Лашића.

У књизи Безгробна војска Васојевића од преминулог писца Бранка Глоговца, на страницама 81-86, на којима се помињу становници нашег села Доња Ржаница помињу се поред дједа Љубе и Девићи Радомир, Радош и Рајко.

Био бих Вам пуно захвалан за све подробније информације,

са вјером у Вас,

drac Љубомир Т. Девић Косарић-Лијовић Вајмеш, оснивајући предсједник

Културног клуба стваралаца “Кућа књига Девић”

http://www.kosoric-lijovic.com/index2.html

е-пошта: ljubomir.t.devic@gmail.com

Малме-Беране, 1. новембар 2020. године

Сва права задржана © КУЋА КЊИГА ДЕВИЋ, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com

ОДАКЛЕ СУ ДЕВИЋИ ДОБИЛИ СВОЈЕ ПРЕЗИМЕ?

«(…) Уз помоћ Насера одат ћемо тајну имена Девићи: још у вријеме доласка Турака у наше крајеве, Голијом је бјежао караван од девет дева, са златним товаром. Ту негдје у долини гдје се сада налазимо деве су због лошег пута пале и више се никада нису устале, па је по њима заселак добио и име. Благо никад није нађено, али зато ни пут до данас није доведен у некакав ред. Руку на срце, није много времена ни прошло, тек пет-шест стољећа!»

Извор: arena, ljeto 1979.

Сва права задржана © Кућа књига Девић, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com

Топоними с обзиром на Дјевицу, Дјеву.

У Србији: Девана, Девици, Девица – више пута, Дивич, Девча, Г.Д. Девча, Г.Д. Девање; Ђевички поток, Девајска р., Девичка шума, Дева, Девићи, Дивичњак, Девичњак, Девча, Дивинац, Девотин, Девино брдо, Деваје, Девље, Девчанска р, Девчански п., Девовићи;

у Црној Гори: Дивци, Девић Бор, Рт Девиштење, Девич Кам., Девич Стијена, Ђевојачка глава;

у Македонији: Девич, Дивчи глава, Девча, Деваје, Дева, Кар Дева, Дивиче, Дивице, Девич, Девија бајир;

у Босни и Херцеговини: Дивич, Девица, Девичина гл; Девина пл., Девички поток, Г.Д. Девање, Дијева, Дијевчово бр., Девићи, Дивиница, Ђевич кам., Ђевички п., Девице, Дивин, Дивина глава, Невјестина гл, Дјевојачке Стијене;

у Словенији: Девин, Девча, Девце, Девјак, Девице, Девница, Девница р., Девина, Девиншчина, Девица Марија;

у Хрватској: Девница, Девинка, Девић. бр., Девич Долац, Дивич, У. Девич драга, В. М. Дивич, Девчић Драга, Девчић, Девчићи, Девичина Гл., Девчић гл., Подевчево, Девићи, Дивицјак, Дивичина стијена;

у Бугарској: Девинъ (планина), Девино, Дъвачино, Девенци, Девинска река, Девня, Гара Девня, Ръка Девня, Девене, Девиче поле.

У Чешкој: Девин – у Прагу над Влтавом, Девин – у Хебеу, Девин – близу ушћа Мораве у Дунав; Девин на Дунаву у Словачкој. Девичја планина близу Смоленска у Русији, Девична планина у Трипољу и Девичја гора у Сахновке.

Извор: ”Српска митологија” и ”Митологија култура цивилизација” Сретена Петровића.

Сва права задржана © Кућа књига Девић, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com