Родослов Девића

I:

Главни наслов: Безгробна војска Васојевића ;
Први податак о одговорности: Бранко Глоговац ;
Други и сљедећи подаци о одговорности: [илустрације Јован Богићевић] ;
Мјесто издавања: Београд ;
Издавач: аутор ;
Година издавања: 1996. ;
Мјесто штампања: Земун ;
Штампарија: А-С Дело ;
Ознака грађе и опсег: 136 стр. ;
Друге материјалне појединости: илустр. ;
Димензије: 21 цм ;
Напомена: Тираж 1000. ;
Предметна одредница – тематска: Четници ;
Васојевићи ;
1941.-1945. ;
УДК: 940.531.63(497.16) ;
Презиме: Глоговац ;
Име: Бранко .

II:

Главни наслов: НЕПРИЈАТЕЉИ СА СВИХ СТРАНА – Лично искуство, одјеци и утисци ;
Први податак о одговорности: Милија М. Лашић – Васојевић ;
Други и сљедећи подаци о одговорности: ;
Мјесто издавања: Андријевица;
Издавач: Публицум – Андријевица ;
Година издавања: 1993.;
Мјесто штампања: ;
Штампарија: ;
Ознака грађе и опсег: 437 стр. ;
Друге материјалне појединости: српски – ћирилица;
Димензије/ Формат књиге: 240 x 170 ;
Напомена: Тираж ;
Предметна одредница – тематска: Четници ;
Васојевићи ;
1941.-1945. ;
УДК: ;
Презиме: Лашић – Васојевић ;
Име: Милија Марков .

III:

Главни наслов: Опраштања није било ;
Први податак о одговорности: Михаило Лалић ;
Други и сљедећи подаци о одговорности: ;
Мјесто издавања: Београд ;
Издавач: СКЗ ;
Година издавања: 1994. ;
Мјесто штампања: ;
Штампарија: ;
Ознака грађе и опсег: стр. ;
Друге материјалне појединости: ;
Димензије: цм ;
Напомена: Тираж ;
Предметна одредница – тематска: Приповјетке ; Партизани/Четници ;
1941.-1945. ;
УДК: ;
Презиме: Лалић ;
Име: Михаило .

IV:

Главни наслов: Дробњаци, племе у Херцеговини : порекло, прошлост и етничка улога у нашем народу ;
Први податак о одговорности: ;
Други и сљедећи подаци о одговорности: ;
Мјесто издавања: Београд : [с.н.] ;
Издавач: ;
Година издавања: 1930. ;
Мјесто штампања: ;
Штампарија: ;
Ознака грађе и опсег: стр. ;
Друге материјалне појединости: ;
Димензије: цм ;
Напомена: Тираж ;
Предметна одредница – тематска: Етнологија ;
УДК: 39 ;
Презиме: Лубурић ;
Име: Андрија .

V:

Главни наслов: ;
Први податак о одговорности: ;
Други и сљедећи подаци о одговорности: ;
Мјесто издавања: ;
Издавач: ;
Година издавања: ;
Мјесто штампања: ;
Штампарија: ;
Ознака грађе и опсег: стр. ;
Друге материјалне појединости: ;
Димензије: цм ;
Напомена: Тираж ;
Предметна одредница – тематска: ;
УДК: ;
Презиме: ;
Име: .

Остале вриједне књиге/

– Вешовић, Др. Радослав. Племе Васојевићи: у вези са историјом Црне Горе и племенским животом сусједних брда, Државна штампарија, Сарајево, 1935. г. ;
– Глушчевић, З.: Окултна моћ. 1. изд. Библиотека Душа и култура. «Просвета», Ниш, 2001. ISBN 8674555012 ;
– Ђурђић, Тихомир. Истином сам пркосио рђавој стварности, Српска реч, Београд, «Euro grafie», Горњи Милановац, 1995. ;
– Караџић, С.; Шибалић, В.: Дробњак — породице у Дробњаку и њихово поријекло. (Дробњак, Језера, Ускоци и Шаранци). 2. изм. и доп. изд., Стручна књига, Београд 1997. ;
– Томић, С.: Дробњак. Пива. Бањани. (Библиотека Фототипска издања). ЦИД, Подгорица 2000. ISBN 8649501117 ;
– Церовић, Вуксан. Косово контрареволуција која тече, Београд, 1989., YA.1991.b.1129 ;
– Шалипуровић, Вукоман. Окица Глушчевић, «Нолит», Београд 1981. ;

© Кућа књига Девић, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com

Моја жеља је да напишем једну скромну  братственичку књигу о поријеклу Девића. Моја родбина, по очевој страни, настањена је у Доњој Ржаници код Берана, Црна Гора.

Постоје разне теорије и верзије о нашем поријеклу: неки кажу да потичемо од девет дјева или боље речено од девет војвода-попова (још у вријеме доласка Турака у наше крајеве), да припадамо Дробњацима и да смо од Церовића (Новице Церовића) пријешли у шекуларске Девиће.

Неки чак веле да смо Васојевићи. Не може никако бити, јер Васојевићи припадају другој хаплогрупи – тј. Е1б1б, као и Церовићи – И1 (Порекло.рс). Прије би било да смо Церовчани (Богићеве потомке управо зову Церовчани или Богићевићи), јер и они и ми припадамо хаплогрупи И2а1б, тј. Морачко-Ровачким братствима – потомство Гојака Никшина (Булатовићи, Влаховићи, Срезојевићи, итд.).

По најновијим потврђеним ДНК-налазима, добијених преко Српског ДНК-пројекта, имамо блиске везе с Врањешима и пивљанским родовима. То нас повезује с братучедима Баја Пивљанина – тј. Драгојла Николића. А наш Ћетко је управо из те јуначке куће. Ту убрајају и Делетиће и Пековиће.

По новим сазнањима преко литературе, подударајући се с древним сказањима, потичемо од славног војводе-стратеге Бранила-Хамзе Вајмеше Кастриоте, нећака Ђурђа Скендербеговог. Предање код Кастриота вели да су старином од братства Ћуда, а код самих Ћуда живи и те како легенда да су од Ср(е)зентића и Никшићког племена, тј. припадају хаплогрупи И2а1б.

Сензационално откриће преко Бошњачког ДНК-пројекта нас крвно повезује и с муслиманским родовима, међу њима угледним Курт-ћехајићима. Ћетков четврти син се, изгледа, звао Вук — али у српској литератури ”му се губи сваки траг”. Интересантно је истакнути у овом контексту да ријеч Курт на турском значи ”Вук”, а ћехаја ”старјешина”. Значи, Ћетков најстарији син би требало да је био старјешина склонивши се с породицом у Бијело Поље послије примања ислама.

Да ли посједујете неки материјал о Девићима? Да ли знате нешто више о њима? Покојни дједа Ново је написао једну свеску-бељежницу давне 1977. под насловом «Прибелешке за браственике дробњачког племена» о нашем поријеклу. Свака му част! Што се тиче ове свеске могу рећи да се планира њено штампање у књижном формату, ако Бог да. У бељежници је дат и родослов Девића. Бељежницу можете пронаћи преко сљедеће везе, тј. преко Дигиталне библиотеке портала Порекло: Ново Девић – Прибелешке за братственике дробњачког племена.

Писало се доста о Девићима. Много од тога је заборављено. Сврха пројекта је да се сачува барем нешто од наше богате породичне историје, нашег културног блага.

Мој дјед, чији сам имењак, Љубомир Новице Девића (1907.-1944.), стријељан је 1944. а о њему сам сазнао из књиге Михаила Лалића Опраштања није било (СКЗ, Бгд 1994.), у приповјетци “Шала” (стр. 256-264), која је посвјећена моме дједу.

Постоји и друга верзија о дједовој смрти за коју неки кажу да је вјеродостојнија. Можда. Вјерујем да се истина ту негдје крије. То је књига НЕПРИЈАТЕЉИ СА СВИХ СТРАНА – Лично искуство, одјеци и утисци аутора Милије М. Лашића – Васојевића, брат комаданта Лашића.

У књизи Безгробна војска Васојевића од преминулог писца Бранка Глоговца, на страницама 81-86, на којима се помињу становници нашег села Доња Ржаница помињу се поред дједа Љубе и Девићи Радомир, Радош и Рајко.

Био бих Вам пуно захвалан за све подробније информације,

са вјером у Вас,

drac Љубомир Т. Девић Косарић-Лијовић Вајмеш, оснивајући предсједник

Културног клуба стваралаца “Кућа књига Девић”

http://www.kosoric-lijovic.com/index2.html

е-пошта: ljubomir.t.devic@gmail.com

Малме-Беране, 1. новембар 2020. године

Сва права задржана © КУЋА КЊИГА ДЕВИЋ, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com

ОДАКЛЕ СУ ДЕВИЋИ ДОБИЛИ СВОЈЕ ПРЕЗИМЕ?

«(…) Уз помоћ Насера одат ћемо тајну имена Девићи: још у вријеме доласка Турака у наше крајеве, Голијом је бјежао караван од девет дева, са златним товаром. Ту негдје у долини гдје се сада налазимо деве су због лошег пута пале и више се никада нису устале, па је по њима заселак добио и име. Благо никад није нађено, али зато ни пут до данас није доведен у некакав ред. Руку на срце, није много времена ни прошло, тек пет-шест стољећа!»

Извор: arena, ljeto 1979.

Сва права задржана © Кућа књига Девић, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com

Топоними с обзиром на Дјевицу, Дјеву.

У Србији: Девана, Девици, Девица – више пута, Дивич, Девча, Г.Д. Девча, Г.Д. Девање; Ђевички поток, Девајска р., Девичка шума, Дева, Девићи, Дивичњак, Девичњак, Девча, Дивинац, Девотин, Девино брдо, Деваје, Девље, Девчанска р, Девчански п., Девовићи;

у Црној Гори: Дивци, Девић Бор, Рт Девиштење, Девич Кам., Девич Стијена, Ђевојачка глава;

у Македонији: Девич, Дивчи глава, Девча, Деваје, Дева, Кар Дева, Дивиче, Дивице, Девич, Девија бајир;

у Босни и Херцеговини: Дивич, Девица, Девичина гл; Девина пл., Девички поток, Г.Д. Девање, Дијева, Дијевчово бр., Девићи, Дивиница, Ђевич кам., Ђевички п., Девице, Дивин, Дивина глава, Невјестина гл, Дјевојачке Стијене;

у Словенији: Девин, Девча, Девце, Девјак, Девице, Девница, Девница р., Девина, Девиншчина, Девица Марија;

у Хрватској: Девница, Девинка, Девић. бр., Девич Долац, Дивич, У. Девич драга, В. М. Дивич, Девчић Драга, Девчић, Девчићи, Девичина Гл., Девчић гл., Подевчево, Девићи, Дивицјак, Дивичина стијена;

у Бугарској: Девинъ (планина), Девино, Дъвачино, Девенци, Девинска река, Девня, Гара Девня, Ръка Девня, Девене, Девиче поле.

У Чешкој: Девин – у Прагу над Влтавом, Девин – у Хебеу, Девин – близу ушћа Мораве у Дунав; Девин на Дунаву у Словачкој. Девичја планина близу Смоленска у Русији, Девична планина у Трипољу и Девичја гора у Сахновке.

Извор: ”Српска митологија” и ”Митологија култура цивилизација” Сретена Петровића.

Сва права задржана © Кућа књига Девић, 2001-2022.
ljubomir.t.devic@gmail.com

________________________________

ВИШЕ О ДЕВИЋИМА/
Девићи – Дробњаци или Васојевићи?
Књиге о Девићима
Кућа књига Девић
Ново Н. Девић
Породица Девић
Радош Н. Девић
Родослов Девића
Чланци из новина

По мушкој линији: 01. ОТАЦ 02. ДЈЕДА 03. ПРАДЈЕДА 04. ЧУКУНДЈЕДА 05. НАВРНДЈЕДА – БИЈЕЛА ПЧЕЛА 06. КУРЂЕЛ 07. АСКУРЂЕЛ 08. КУРЂУП 09. КУРЛЕБАЛО 10. КУРСУЛ 11. СУКУРДОВ 12. СУРДЕПАЧ 13. ПАРЂУПАН 14. ОЖМИКУР (ОМЖИКУР) 15. КУРАЈБЕР 16. ШАЈКАТАВА 17. БИЈЕЛИ ОРАО 18. СИВИ ХРОМИ ВУК 19. СУНЦЕ

По женској линији:   01. МАЈКА 02. БАБА 03. ПРАБАБА 04. ЧУКУНБАБА 05. НАВРНБАБА – БИЈЕЛА ПЧЕЛА 06. КУРЂЕЛА 07. АСКУРЂЕЛА 08. КУРЂУПА 09. КУРЛЕБАЛА 10. КУРСУЛА 11. СУКУРДОВА 12. СУРДЕПАЧА 13. ПАРЂУПАН 14. ОЖМИКУРА (ОМЖИКУРА) 15. КУРАЈБЕРА 16. ШАЈКАТАВА 17. БИЈЕЛИ ОРАО 18. СИВИ ХРОМИ ВУК 19. СУНЦЕ

====================================================

Сродна братства по ДНК/ Хаплогрупа I2a1b, I2 > I-A1328:

Извори/

• СРПСКИ ДНК ПРОЈЕКАТ; http://www.poreklo.rs/
• БОШЊАЧКИ ДНК ПРОЈЕКАТ; https://bosnjackidnk.com/

“Ћетковићи, братство славног претка: Од посинка Дашинога Ћетка. Од њега је браство Ђоровићи и честито племе Николићи и јуначка кућа Делетићи.”

ИЗВОР: СВЕУКУПНА ИСТИНА О НАМА САБИЛА СЕ У СРПСКИМ ГУСЛАМА, Драгослав М. Брновић, Друштво српских гуслара ”Жича”, Краљево 2009.; http://www.savezguslarasrbije.rs/download/istina%20u%20srpskim%20guslama%202009.pdf

“Девић, доселили у Подкозарје из Далмације и Лике, а пре тога из Херцеговине. Девићи су доселили из Шекулара и славе Ђурђевдан.”

ИЗВОР: https://sites.google.com/site/menicanin/vilus

“У селу Лушчани постоји велик број презимена а основна (не у смислу најважнија) су она по којима се зову поједини дијелови (засеоци) а то су Миљевићи, Мишљеновићи, Дракулићи, Бановићи, Куколече, Бајловићи, Вилуси, Бркићи, Девићи, Цвијићи и др. (…)

На основу прикупљених сазнања закључио сам да је највећи број лушчанских породица (презимена) порјеклом из Билећских Рудина, подручја Столца, Требиња и Љубиња, гдје се и данас могу потврдити исти презименски облици. Интересантно би било да се провјери које породичне светце (крсно име) славе ове породице, пошто уколико се потврди да су исте то би са великом сигурношћу значило да су и истог поријекла. Насљедност и истрајност у очувању породичних слава код православних Срба свакако је један од ваљаних путоказа код утврђивања сродничких веза.

Наводећи ове четири области источне и јужне Херцеговине као најзначајније извориште и миграциону базу лушчанских породица не искључујем ни друге области Херцеговине, као и Црну Гору у данашњим границама из које су презимена Вилуси, Девићи, Бјелановићи и Цвијићи, који су такође преко Херцеговине кренули на свој пут ка новој постојбини. Кретање становништва из Херцеговине на запад најчешће је ишло преко Далмације и даље. За наше земљаке из породица Дракулић, Бркић, Мандић, Миљевић, Козић, Вучковић и Грубјешић (Грубјеша). Ово је био пут ка Банији који је водио преко Лике.”

ИЗВОР: “У Лугу сам се родио”, Бранко Крањаић; http://luscani-banija.com/u-lugu-sam-se-rodio/

Кућа књига Девић © 2022.