По мушкој линији: 01. ОТАЦ |
По женској линији:
01. МАЈКА |
| _____________________________________________________________
СВЕТОМИР Т. ДЕВИЋ 1974―1996. ДРАГОМИР Т. ДЕВИЋ 1971― ЉУБОМИР Т. ДЕВИЋ 1970― ТОМОВИ (ТОМИСЛАВА Љ. ДЕВИЋА, 1939—2006.) |
| _____________________________________________________________
ТОМИСЛАВ ЉУБОМИРОВ (ЉУБОМИРА Н. ДЕВИЋА, 1907―1944.) ЉУБОМИР НОВИЧИН НОВИЦА РАДУНОВ РАДУН ПЕРУТИН ПЕРУТА ВУКСАНОВ ВУКСАН ЈОВАНОВ ЈОВАН ВУЧИНИН ВУЧИНА/ВУЛЧИНА «ЋЕТКОВ» (најмање 2 сина: РАДОЊА «ВАЈМЕШ»-ЈОВАН) ЂОРЂИЈЕ-ЂОРО «ЋЕТКО» ИЛИЈИН (4 сина: ВУК-СТАРЈЕШИНА (КУРТ-ЋЕХАЈА)-ВУЈКО–ВУЧИНА—-ВУЈИЦА) ИЛИЈА II КОСОРИЋ-ЛИЈОВИЋ војвода-змај (посјечен 1705.; жена АНЂЕЛИЈА «ЈАНА», мајка ВИДОСАВА, сестра СТАМЕНА, отац РАДОВАН «РАДЕ», синчићи/близанци ОГЊЕН и СТРАХИЊА (?) —- ЂОРЂИЈЕ-ЂОРО «ЋЕТКО») МИЛУТИН «МУЈО» РАДОВАН «РАДЕ» (3 сина: МАРКО-МИЛУТИН «МУЈО»-МИЛИЈА) КНЕЗ БОГДАН ВОЈИНОВИЋ (око 1535.; 4 сина: РАДОВАН «РАДЕ»–) КНЕЗ ВОЈИСЛАВ ВОЈИНОВИЋ (септ. 1363.) ВОЈВОДА ВОЈИН ИЗ ВУЧИТРНА, КОСОВО И МЕТОХИЈА (3 брата, 3 сина: МИЛОШ-АЛТОМАН-ВОЈИСЛАВ, кћер ВОЈИСЛАВА (СЕЛА)) |
====================================================
Сродна братства по ДНК/ Хаплогрупа I2a1b, I2 > I-A1328:
Бабић (слава: Ђурђевдан)
Бранковић (слава: Аранђеловдан)
Бувач (слава: Пантелијевдан)Будимир (слава: Аранђеловдан)
Врањеш (слава: Ђурђевдан)
Извори/
- СРПСКИ ДНК ПРОЈЕКАТ; http://www.poreklo.rs/
- БОШЊАЧКИ ДНК ПРОЈЕКАТ; https://bosnjackidnk.com/
“Ћетковићи, братство славног претка: Од посинка Дашинога Ћетка. Од њега је браство Ђоровићи и честито племе Николићи и јуначка кућа Делетићи.”
ИЗВОР: СВЕУКУПНА ИСТИНА О НАМА САБИЛА СЕ У СРПСКИМ ГУСЛАМА, Драгослав М. Брновић, Друштво српских гуслара ”Жича”, Краљево 2009.; http://www.savezguslarasrbije.rs/download/istina%20u%20srpskim%20guslama%202009.pdf
“Девић, доселили у Подкозарје из Далмације и Лике, а пре тога из Херцеговине. Девићи су доселили из Шекулара и славе Ђурђевдан.”
ИЗВОР: https://sites.google.com/site/menicanin/vilus
“У селу Лушчани постоји велик број презимена а основна (не у смислу најважнија) су она по којима се зову поједини дијелови (засеоци) а то су Миљевићи, Мишљеновићи, Дракулићи, Бановићи, Куколече, Бајловићи, Вилуси, Бркићи, Девићи, Цвијићи и др. (…)
На основу прикупљених сазнања закључио сам да је највећи број лушчанских породица (презимена) порјеклом из Билећских Рудина, подручја Столца, Требиња и Љубиња, гдје се и данас могу потврдити исти презименски облици. Интересантно би било да се провјери које породичне светце (крсно име) славе ове породице, пошто уколико се потврди да су исте то би са великом сигурношћу значило да су и истог поријекла. Насљедност и истрајност у очувању породичних слава код православних Срба свакако је један од ваљаних путоказа код утврђивања сродничких веза.
Наводећи ове четири области источне и јужне Херцеговине као најзначајније извориште и миграциону базу лушчанских породица не искључујем ни друге области Херцеговине, као и Црну Гору у данашњим границама из које су презимена Вилуси, Девићи, Бјелановићи и Цвијићи, који су такође преко Херцеговине кренули на свој пут ка новој постојбини. Кретање становништва из Херцеговине на запад најчешће је ишло преко Далмације и даље. За наше земљаке из породица Дракулић, Бркић, Мандић, Миљевић, Козић, Вучковић и Грубјешић (Грубјеша). Ово је био пут ка Банији који је водио преко Лике.”
ИЗВОР: “У Лугу сам се родио”, Бранко Крањаић; http://luscani-banija.com/u-lugu-sam-se-rodio/
Кућа књига Девић © 2022.
